као када на сунчан зимски дан у дворишту
секиром цепнеш одебљи пањ и покупиш
цепанице и унесеш све и иверје у кућу
брзо затвориш врата за собом уредно
сложиш нарамак у сандук и убациш
добар комад у гротло горионика и седнеш
поред пећи на троножац с миром као да је
на овом свету управо урађено нешто добро.
као кад смо кренули на ходочашће
запису у камену и кад смо стигли
до тог бедема давно урушеног па
разграђеног и саграђеног поново
док сам те са зебњом пратила и
снимала твој пажљиво одмерен
ход, стрепећи хоћемо ли га наћи
и нашли смо га на истом месту.
тада, док си меко ударао дланом
о камен забележила сам твој глас
не превише јак али одлучан глас
којим си вас свечано призивао
и кад смо се враћали слушала сам
твоје ћутање док захвално миран
пребираш друга сећања и планове
за још ходочашћа, на која смо...
некада, раније, ишли. и после.
утешност боја
познатог старог света
са географских карата
али и старачку живахност
(као да сте у добрим годинама)
избегавати. и: слике добрих места
која сте, некад, у доколици, обилазили
и која више не постоје. или:
све узети као ersatz за
нове очигледности.
She is a pure artist,
Geater than her mother,
Greater than her dad.
I adore her, but...
She is vulnerable
And I am afraid...
земља се не врти око своје осе.
небом плове друга сазвежђа.
зидови дишу пепео-песком.
сабласни створови клизе
клизним степеништем.
у савршеном миру
нешто се догађа.
не догађа се.
моје место
није овде.
ја сам
ту.
док
меко
шкрипи
песак кроз
невеште мреже
збуњених паукова.
и тихо цвиле златне нити:
цингили, цингили, цингили-ли.
1_она
имате висок очни притисак и cataracta senilis
са овим наочарима не знам шта уопште видите
укапавајте ове капи два пута дневно у оба ока
и за два месеца дођите да закажемо операцију
2_ ја
с новим наочарима руке су ми чудесно ситне
и сестрине беле патике, раније тако рогобатне
сад су ми скоро слатке, али кад се заљуљам
над хијатусом закривљеног степеништа
радије их скинем и опрезно се отетурам
ка заравњеном тлу. вратите ме на старо!
3_она
ха ха! не може то тако!
лагано плове бели паперјасти облаци.
клизе небом, као некада. знам да није
исто, али: добро је: свет је овога трена
леп: небо и вода и асфалт. и ја, ако хоћу
сањаћу о шуми и реци. и о облацима.
опет.
о, небодери под њима! о, страћаре!
о, прастара станишта ускладиштена
у мом сећању од кадa сањах оне куће
од хладног бусења и путељке угажене
у испашеној трави; о, старе ципеле
-
антилопе у неразрешеном скоку! о
пилеће љубичице - вероника перзика
кажу сад, и, честославица, исто. и
волујак - свракино вино, како се и
пре звало. и тратинчице - беле раде
седмикраскице, маријеткице и друго
све, чега се сећам - старих и нових
имена и изумрлих врста, и биљака
из њиховог времена што још постоје
и потока и река и бỳкова и буковика...
добро је све што знам, што памтим,
ако се сетим... (па сада хоћемо...)
лењо развлачи се равница
кроз размакнуте брегове шумадије
изненада се панично стисне
у саморасло жбуње па се поново врати
у благост обронака.
све држи свој ритам. умирује
подивљале синапсе незнанаца
пред неизвесношћу догађаја
на одредишту.
18. 4. 22.
05:43:14:
Устала и чекала
Опрала зубе, умила се
Отишла у заход
Тек прднула
И мало пишкила.
Умила се поново и легла
И чекала. Требало је
Да искључим аларм
Но сад и не морам:
Оља и Далида су будне
Ћутимо. Да ли Далиди
Треба помоћ да устане. Не.
Покретне смо сада све
Било би добро да тако остане
И волела бих да ме овде врате.
05:50:23:
Главобоља. А рачунала сам
Да је вироза већ прошла.
Је ли рецидив long term covida19
или објава neoplasma malignum
mammae C509, non specificatum.
05:54:32:
Поделила синоћ бромазепам
На два дела и други део попила
Након првог буђења, тако да
Преспавала сам ноћ.
06:03:51:
Попила мало воде
Сестра каже да нисам смела
Ништа ми није
Речено - само синоћ
достављач хране рече
Да за мене вечере нема
Али да смем узети јогурт
Ко је требало да ми каже?
06:04:52:
О! Ово ми квари расположење
: под нож, под нож, ипак
Стижем у баналном комфору
Универзалне стрепње...
sms_1. avgust 2022.
хајде зарецимо се сада
на искреност, да изрекнемо
невино то што нас ломи
зарецимо се, али тако да после
будемо ведри као у детињству
23. 9. 2020
