ФАМА ЗАВРЗЛАМА. САД

тај
мој стари знанац са којим сам некада
док још и није био славан као сад
повремено сарађивала, но више
трошила сате, шибице, дуван
уз његове урнебесне приче
(и волела га к'о друга) 
њега, који имађаше
тај изузетан дар
за сарказам и  
за иронију
и сатиру
чак
-
сад
укину
наше fb
пријатељство
као одговор на мој
благо ироничан (али
са симпатијама срочен)
коментар - ваљда рачунајући
да нешто што није хвалоспев само
не приличи никако да буде посвећено
њему, тако неприкосновеној персони. сад.

ЦВЕЋЕ & СМЕЋЕ

АПРОПО П. Х.

не одговара ми сада нешто код волта
уитмена (а волела сам некад његове
епифаније унете у обична места)
више ме сада дирне какав клише
коме каткад посведочим и сама 
као: ухваћена у контри бледог
месеца и хладног дисплеја
дана (видела сам једном
то на маријином лицу
и рекла јој како личи
на џеј ло) може то!
али кад изнова
прочитам:
"натраг 
у оскудни врт"
и даље:
"у лисним левцима вирка",

помислим да знам (да разумем?) зато што сам једном
давно, у дрском попонцу, у звонима његовог белоцвета
на падини под пружним надвожњаком, под џанариком
(чије плодове смо, ми деца, кралa
и, кришом од родитеља, јела
и пре првих назнака зрења)

отплакала свој први упад у непојамну хармонију сфера.

 

2019-07-11