као кад смо кренули на ходочашће
запису у камену и кад смо стигли
до тог бедема давно урушеног па
разграђеног и саграђеног поново
док сам те са зебњом пратила и
снимала твој пажљиво одмерен
ход, стрепећи хоћемо ли га наћи
и нашли смо га на истом месту.
тада, док си меко ударао дланом
о камен забележила сам твој глас
не превише јак али одлучан глас
којим си вас свечано призивао
и кад смо се враћали слушала сам
твоје ћутање док захвално миран
пребираш друга сећања и планове
за још ходочашћа, на која смо...
некада, раније, ишли. и после.
