лењо развлачи се равница
кроз размакнуте брегове шумадије
изненада се панично стисне
у саморасло жбуње па се поново врати
у благост обронака.
све држи свој ритам. умирује
подивљале синапсе незнанаца
пред неизвесношћу догађаја
на одредишту.
18. 4. 22.
Нема коментара:
Постави коментар