лењо развлачи се равница кроз
размакнуте брегове шумадије
и каткад, панично се стисне у
самораслом жбуњу. и врати се
поново у благост обронака.
и све држи свој ритам. умирује
подивљале синапсе незнананаца
пред неизвесношћу догађаја
на одредишту.
18. 4. 22.
Нема коментара:
Постави коментар