СТАРОСТ_одустајање

обесхрабрена увидом у своје незнање
она одлучи да треба и да одустане
од учених идеја и да пристане
на (пра)наивност у поимању
света. ипак држи (мирећи 
се с том наканом) да јој
некад, исплетена на
почетку, та глупа
геномска петља
упорно не да
да ствари
усмери
ка...

2015-00-00

СТАРОСТ

док се напољу смењују светлост и тама
он, у замраченој соби, тихо усавршава
слике својих сећања. по ко зна који пут
дорађује старе представе и прави нове
(варијанте момената из меморије за које
мисли да су одредиле његов живот)
и преслаже их. и поново одабира линије
никада задовољан изгледом догађаја
чији му делови неповратно измичу.

2016-02-02

ЕХ

симпатичне су ми некад биле те женице
са сређеним фризурама од проређене косе
у коју локну уденуте - да направи се варка.
-
волела сам их са разумевањем, са страхом
да би другима могле бити смешне, премда
мишљах, да за себе такву никада не бих
имала симпатија. никада, никада, никада!
-
а погледај ме сада: косица танушна
уредно подшишана. ех, моја старка!
(срећом, скоро сваки прамен некамо
вуче: и све се поквари на ветру).

(ИДЕЈА ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ СЛИКУ)

мора да смо помало смешан пар, нас двоје
или то већ зависи од тога ко нас гледа
ипак: ти у каро капуту, ја у анимал принту
у изношеним, некад удобним ципелама -
баш било би забавно да нас неко услика 
док нам пешачка зебра остаје за петама.

2012-03-08

: СИВА, БЕЛА, СЕДА

ко је ова жена што у дворани огледала
упорно хода уз мене. понекад ми се свиди
али хтела бих да она мене не види и, ако већ хоће
да ме опонаша, волела бих да зна да ово нисам ја
- не она коју памтим.

не изгледају лоше те седе власи на њој, али

не желим да знам да су као моје. а волела сам
некад те боје: сива, бела, седа – па тежила сам томе!
свеједно, сад не волим то, ако не могу да бирам.

(само се још старе навике добро држе.
све друго је свело и пристајем на то
али ова жена са друге стране огледала
требало би да има и неки свој живот
да се не држи мене. тако невеселa)

2014-12-23