SHE IS...

She is a pure artist, 
Geater than her mother, 
Greater than her dad. 
I adore her, but...
She is vulnerable 
And I am afraid...

What will become
Of her talent?
Will she be a poet,
Or will she lose her way?

СВЕСВЕТ

и:
вода тече као да
има времена; сунце
сјаји као да је
нацртано.

(27.7.2020)

ЗЕМЉА НИЈЕ

земља се не врти око своје осе.
небом плове друга сазвежђа.
зидови дишу пепео-песком.
сабласни створови клизе
клизним степеништем.

у савршеном миру
нешто се догађа.
не догађа се.
моје место 
није овде.  
ја сам
ту.

док
меко 
шкрипи
песак кроз
невеште мреже 
збуњених паукова.

и тихо цвиле златне нити:
цингили, цингили, цингили-ли.

(ШТА БИХ ДАНАС, МОЖДА, РЕКЛА ЗОРИЦИ Л.Б.)

да сам раније читала твоје песме,

(да их ниси крила)

рекла бих ти да их разумем зато што ћу

једног дана прочитати хандкеову

"песму-

литанију.причу-монолог-дијалог, итд.3"

из његове драме "зашто кухиња?"

да си сада овде можда би се чудила

о чему говорим кад кажем (а ни сама

себи не умем да објасним зашто)

да

док читам ту чудесну "песму-литанију.

причу-монолог-дијалог, итд.3" - да

чујем твој глас. и да замишљам како

и ти би тако допевавала своје песме

(ако би имала своје време).

да си ти.

да си ти данас жива и да још пишеш песме

рекла бих ти да их чујем кад изнова

прочитам некa местa из "раног одласка"

силвије плат,

премда ти

можда мислиш да немаш везе са њом.

(поезије тōк - тек)

да си ти имала времена, да смо знале,

бисмо ли и сада причале о хелдерлину?

сећам се како сам те са дивљењем слушала кад си у заносу говорила о новалису и лотреамону

првих дана нашег пријатељства; и како си, када смо се последњи пут виделе, код мене читала дејвида

фостера

воласа

и ниси прихватала његову бруталност?

да смо имале времена... да сам знала. да знам...

NA OBALI REKE (T)IBRA ...

са обале нашег (т)ибра снимала сам
камионе са шмицовим карго-биковима: 
тутњећи језде они новим и старим мостом
одвозе дрво и камен, и враћају се празни
по још. и свирну једни другима у поздрав

весело: тамо се негде нешто гради!  

моћно изгледају, чак и мени што жалим
сваки посечени бор и одваљени камен и 
оплакујем брдо које тамо негде нестаје.  

{ово са (т)ибром, тако тривијално, бешчасно 
тражи правду за себе! можда и јесте непоштено 
да тај саморугајући замајац, сада одбацим? па
нека онда остане и нека иде у наслов)}

_________________ОПЛАКИВАЊЕ БОЖАНСКОГ ПЕГАЗА________________

и
отпочину 

пегаз на мостовској

ади и усни да је 

белоглави

суп 

*

и преметну се у сиву голубицу

а голубица у сињу ластавицу 

*

ластавица узлете из зенице

тужне слонице и слоница

заплака: оплака 

*

пегаза и пусти још сузу 

за орлом и голубицом

и две за ластавицом 

*

заплака над собом 

и оплакну аду

*
и

потону

ада

*

А Б Ц

1_она
имате висок очни притисак и cataracta senilis
са овим наочарима не знам шта уопште видите
укапавајте ове капи два пута дневно у оба ока
и за два месеца дођите да закажемо операцију
2_ ја
с новим наочарима руке су ми чудесно ситне
и сестрине беле патике, раније тако рогобатне
сад су ми скоро слатке, али кад се заљуљам
над хијатусом закривљеног степеништа 
радије их скинем и опрезно се отетурам
ка заравњеном тлу. вратите ме на старо!
3_она
ха ха! не може то тако!

ПА САД ХОЋЕМО... (starost)

лагано плове бели паперјасти облаци.
клизе небом, као некада. знам да није
исто, али: добро је: свет је овога трена
леп: небо и вода и асфалт. и ја, ако хоћу 
сањаћу о шуми и реци. и о облацима.
                                                             опет.
о, небодери под њима! о, страћаре!
о, прастара станишта ускладиштена
у мом сећању од кадa сањах оне куће
од хладног бусења и путељке угажене
у испашеној трави; о, старе ципеле
                                                            -
антилопе у неразрешеном скоку! о 
пилеће љубичице - вероника перзика
кажу сад, и, честославица, исто. и
волујак - свракино вино, како се и
пре звало. и тратинчице - беле раде 

седмикраскице, маријеткице и друго 
све, чега се сећам - старих и нових 
имена и изумрлих врста, и биљака 
из њиховог времена што још постоје 
и потока и река и бỳкова и буковика... 

добро је све што знам, што памтим, 
ако се сетим... (па сада хоћемо...)

ВЛАК

лењо развлачи се равница
кроз размакнуте брегове шумадије
изненада се панично  стисне 
у саморасло жбуње па се поново врати 
у благост обронака.

све држи свој ритам. умирује
подивљале синапсе незнанаца
пред неизвесношћу догађаја
на одредишту.

18. 4. 22.

(RECUPERATIO?)

сад:
тмурно је и мало светлости
у огледалу пада ми на лице. све, 
можда, изгледа мало боље него јуче. 
ха! и слике: 
узети отисак света док сунце израња
сенку дима што се диже уз косину
крова, суседовог, преко улице 
док онај прави, тамо горе
изнад, диже се и диже 
и нестаје.
и
после:
дивне су ове планине у круг:
у центру сам света, надомак пијаце
окрећем се од улице за погледом на југ, 
поврх моста и реке: лепа су и ова брда 
на истоку и иза шанца и западно (лепше буду
у сумрак) и раније стоје оне тако под сунцем
(и под облацима) и мантрам: добро биће и после.
и
ту смо. сад: даница (и јупитер) вуку месец ка заласку. 
нема облака и нема слика за мене. само да пребродим ноћ 
и биће добро  коликогод да ми снови прете - само да ми дође 
сан. 
сад.

______________________________ZVONČICA_2______________________

у
оном
писму
уз aurora australis
поменла сам јужну круну
чији би латински назив био

 (ако она уистину постоји)
 corona australis.
невиђеној лепоти 
и аустралијске данице
што у мом сну исто беше
најсјанија звезда јужног неба
дивила сам се као да знам њену тајну
везу са јужном круном и узносила сам се
док сам са узвишице на индијском потконтиненту
посматрала јужно небо - премда, ирационално је било 
то што сам у наше опраштање увела елементе сна
зато
заборави
то
?

ПАЛА ЈЕ НОЋ НА ВОДУ

МОЈ ТАТА

референт општих послова у градској болници, 

подигао је стамбени кредит и направио кућу
у новом насељу, на периферији, сa фасадом
прсканом кречом и ломљеним кречњаком 

(тада једину белу у крају у ком су куће
биле тамно зелене или у окер-тону)
сви су се дивили том кристалном
сјају, понекад и завидели (а тек
за сунчаних дана!) што нису
и сами направили нешто 
тако једноставно........
тако чисто...............
и просто..............
........................
...................
................
...hirofa?
2019
?

НАЧЕТО ТЕЛО

 

ОД ДАНАС АМАЗОНКА.COM

05:43:14:
Устала и чекала
Опрала зубе, умила се
Отишла у заход
Тек прднула
И мало пишкила.
Умила се поново и легла
И чекала. Требало је
Да искључим аларм
Но сад и не морам:
Оља и Далида су будне
Ћутимо. Да ли Далиди
Треба помоћ да устане. Не.
Покретне смо сада све
Било би добро да тако остане
И волела бих да ме овде врате.

05:50:23:
Главобоља. А рачунала сам 
Да је вироза већ прошла.
Је ли рецидив long term covida19
или објава neoplasma malignum
mammae C509,  non specificatum.

05:54:32:
Поделила синоћ бромазепам
На два дела и други део попила
Након првог буђења, тако да 
Преспавала сам ноћ.

06:03:51:
Попила мало воде
Сестра каже да нисам смела
Ништа ми није
Речено - само синоћ
достављач хране рече
Да за мене вечере нема
Али да смем узети јогурт
Ко је требало да ми каже?

06:04:52:
О! Ово ми квари расположење
: под нож, под нож, ипак
Стижем у баналном комфору
Универзалне стрепње...

sms_1. avgust 2022.

ХАЈДЕ, ЗАРЕЦИМО СЕ

хајде зарецимо се сада
на искреност, да изрекнемо
невино то што нас ломи
 
зарецимо се, али тако да после
будемо ведри као у детињству

23. 9. 2020

КОГОД ДА СИ

когод да си ти
који си ме нагнао
да склопим нову причу
о свету што клизи мимо
затвореног прозора.

ЗЕЛЕНО

зелени дани теку зелени дани  

док добри волт витмен стари
одаје почаст трави иза корица
похабаног издања иза изгубљене 
воље и неразумевања баш тог 

деветнаестовековног сјаја али
онда волела сам волта витмена
у старој држави и можда бих 
могла поново га заволети ако 
отворим корице са страхом 
као некад можда би ме изнова 
онај одавно скрајнут нерв унео
у занос отплаћеног времена.

22. 4. 2019

______________________________________________COVID-19__________________________________________________

ово сунце ме баш и не радује
ни ти наредни сунчани дани
из краткорочне временске
прогнозе.

шта бих сад са њима
јесам ли раније знала
 

стрпљивост што ме прати
ових дана мора да је само
friendly подешени предзнак
претеће агорафобије или 
клаустрофобичних демона 

њеног суморног пандана.

 

или ко зна.

2021-05-02

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 2015-01-19

драги д
осамдесете године прошлог века
требало би по дифолту да су биле
најбоље године мог живота, можда
и најбоље године живота свих нас
што смо се кроз њих провлачили
онда. тада, понекад  ми се чинило
да ће то можда постати - али нису.
поздрав за сада. д