NA OBALI REKE (T)IBRA ...

са обале нашег (т)ибра снимала сам
камионе са шмицовим карго-биковима: 
тутњећи језде они новим и старим мостом
одвозе дрво и камен, и враћају се празни
по још. и свирну једни другима у поздрав

весело: тамо се негде нешто гради!  

моћно изгледају, чак и мени што жалим
сваки посечени бор и одваљени камен и 
оплакујем брдо које тамо негде нестаје.  

{ово са (т)ибром, тако тривијално, бешчасно 
тражи правду за себе! можда и јесте непоштено 
да тај саморугајући замајац, сада одбацим? па
нека онда остане и нека иде у наслов)}

_________________ОПЛАКИВАЊЕ БОЖАНСКОГ ПЕГАЗА________________

и
отпочину 

пегаз на мостовској

ади и усни да је 

белоглави

суп 

*

и преметну се у сиву голубицу

а голубица у сињу ластавицу 

*

ластавица узлете из зенице

тужне слонице и слоница

заплака: оплака 

*

пегаза и пусти још сузу 

за орлом и голубицом

и две за ластавицом 

*

заплака над собом 

и оплакну аду

*
и

потону

ада

*

А Б Ц

1_она
имате висок очни притисак и cataracta senilis
са овим наочарима не знам шта уопште видите
укапавајте ове капи два пута дневно у оба ока
и за два месеца дођите да закажемо операцију
2_ ја
с новим наочарима руке су ми чудесно ситне
и сестрине беле патике, раније тако рогобатне
сад су ми скоро слатке, али кад се заљуљам
над хијатусом закривљеног степеништа 
радије их скинем и опрезно се отетурам
ка заравњеном тлу. вратите ме на старо!
3_она
ха ха! не може то тако!

ПА САД ХОЋЕМО... (starost)

лагано плове бели паперјасти облаци.
клизе небом, као некада. знам да није
исто, али: добро је: свет је овога трена
леп: небо и вода и асфалт. и ја, ако хоћу 
сањаћу о шуми и реци. и о облацима.
                                                             опет.
о, небодери под њима! о, страћаре!
о, прастара станишта ускладиштена
у мом сећању од кадa сањах оне куће
од хладног бусења и путељке угажене
у испашеној трави; о, старе ципеле
                                                            -
антилопе у неразрешеном скоку! о 
пилеће љубичице - вероника перзика
кажу сад, и, честославица, исто. и
волујак - свракино вино, како се и
пре звало. и тратинчице - беле раде 

седмикраскице, маријеткице и друго 
све, чега се сећам - старих и нових 
имена и изумрлих врста, и биљака 
из њиховог времена што још постоје 
и потока и река и бỳкова и буковика... 

добро је све што знам, што памтим, 
ако се сетим... (па сада хоћемо...)

ВЛАК

лењо развлачи се равница
кроз размакнуте брегове шумадије
изненада се панично  стисне 
у саморасло жбуње па се поново врати 
у благост обронака.

све држи свој ритам. умирује
подивљале синапсе незнанаца
пред неизвесношћу догађаја
на одредишту.

18. 4. 22.

(RECUPERATIO?)

сад:
тмурно је и мало светлости
у огледалу пада ми на лице. све, 
можда, изгледа мало боље него јуче. 
ха! и слике: 
узети отисак света док сунце израња
сенку дима што се диже уз косину
крова, суседовог, преко улице 
док онај прави, тамо горе
изнад, диже се и диже 
и нестаје.
и
после:
дивне су ове планине у круг:
у центру сам света, надомак пијаце
окрећем се од улице за погледом на југ, 
поврх моста и реке: лепа су и ова брда 
на истоку и иза шанца и западно (лепше буду
у сумрак) и раније стоје оне тако под сунцем
(и под облацима) и мантрам: добро биће и после.
и
ту смо. сад: даница (и јупитер) вуку месец ка заласку. 
нема облака и нема слика за мене. само да пребродим ноћ 
и биће добро  коликогод да ми снови прете - само да ми дође 
сан. 
сад.

______________________________ZVONČICA_2______________________

у
оном
писму
уз aurora australis
поменла сам јужну круну
чији би латински назив био

 (ако она уистину постоји)
 corona australis.
невиђеној лепоти 
и аустралијске данице
што у мом сну исто беше
најсјанија звезда јужног неба
дивила сам се као да знам њену тајну
везу са јужном круном и узносила сам се
док сам са узвишице на индијском потконтиненту
посматрала јужно небо - премда, ирационално је било 
то што сам у наше опраштање увела елементе сна
зато
заборави
то
?

ПАЛА ЈЕ НОЋ НА ВОДУ

МОЈ ТАТА

референт општих послова у градској болници, 

подигао је стамбени кредит и направио кућу
у новом насељу, на периферији, сa фасадом
прсканом кречом и ломљеним кречњаком 

(тада једину белу у крају у ком су куће
биле тамно зелене или у окер-тону)
сви су се дивили том кристалном
сјају, понекад и завидели (а тек
за сунчаних дана!) што нису
и сами направили нешто 
тако једноставно........
тако чисто...............
и просто..............
........................
...................
................
...hirofa?
2019
?

НАЧЕТО ТЕЛО

 

ОД ДАНАС АМАЗОНКА.COM

05:43:14:
Устала и чекала
Опрала зубе, умила се
Отишла у заход
Тек прднула
И мало пишкила.
Умила се поново и легла
И чекала. Требало је
Да искључим аларм
Но сад и не морам:
Оља и Далида су будне
Ћутимо. Да ли Далиди
Треба помоћ да устане. Не.
Покретне смо сада све
Било би добро да тако остане
И волела бих да ме овде врате.

05:50:23:
Главобоља. А рачунала сам 
Да је вироза већ прошла.
Је ли рецидив long term covida19
или објава neoplasma malignum
mammae C509,  non specificatum.

05:54:32:
Поделила синоћ бромазепам
На два дела и други део попила
Након првог буђења, тако да 
Преспавала сам ноћ.

06:03:51:
Попила мало воде
Сестра каже да нисам смела
Ништа ми није
Речено - само синоћ
достављач хране рече
Да за мене вечере нема
Али да смем узети јогурт
Ко је требало да ми каже?

06:04:52:
О! Ово ми квари расположење
: под нож, под нож, ипак
Стижем у баналном комфору
Универзалне стрепње...

sms_1. avgust 2022.

ХАЈДЕ, ЗАРЕЦИМО СЕ

хајде зарецимо се сада
на искреност, да изрекнемо
невино то што нас ломи
 
зарецимо се, али тако да после
будемо ведри као у детињству

23. 9. 2020

КОГОД ДА СИ

когод да си ти
који си ме нагнао
да склопим нову причу
о свету што клизи мимо
затвореног прозора.

ЗЕЛЕНО

зелени дани теку зелени дани  

док добри волт витмен стари
одаје почаст трави иза корица
похабаног издања иза изгубљене 
воље и неразумевања баш тог 

деветнаестовековног сјаја али
онда волела сам волта витмена
у старој држави и можда бих 
могла поново га заволети ако 
отворим корице са страхом 
као некад можда би ме изнова 
онај одавно скрајнут нерв унео
у занос отплаћеног времена.

22. 4. 2019

______________________________________________COVID-19__________________________________________________

ово сунце ме баш и не радује
ни ти наредни сунчани дани
из краткорочне временске
прогнозе.

шта бих сад са њима
јесам ли раније знала
 

стрпљивост што ме прати
ових дана мора да је само
friendly подешени предзнак
претеће агорафобије или 
клаустрофобичних демона 

њеног суморног пандана.

 

или ко зна.

2021-05-02

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 2015-01-19

драги д
осамдесете године прошлог века
требало би по дифолту да су биле
најбоље године мог живота, можда
и најбоље године живота свих нас
што смо се кроз њих провлачили
онда. тада, понекад  ми се чинило
да ће то можда постати - али нису.
поздрав за сада. д

 

_____________________________"ЗВОНЧИЦА"___________________________

драга к.
моја драга
изненада, ево ме
како помишљам на тебе 
јер сам се, ових неких дана
две деценије пре, мучила око
финалног реза своje "каријере"
сећаш се? спремала сам изложбу
- ја, "лауреата" -
и радовала се
шанси да изведем неку
неподоштину, можда са тобом баш 
но "ти" си отишла, а "они" су хтели све 

читаву годину пре планираног рока! a ja!
онда се мирим сa идејом да треба да урадим
и нешто више апропо моје сарадње са "њим"
да "лепше"
тако раскинем са прошлошћу и најзад 

 "им" дам задовољење за неодржани говор на
"церемонији проглашења" рачунајући да ћу тако
направити и "мој одговор свима", па да наставим
са својим приватним ратовима што је, уосталом, било 

можда све друго што сам до тад урадила. а цела је истина
да нисам ни сама знала шта ће испасти од тога, осим што сам
хтела да по сваку цену у то некако уђу и моје композитне скице
ти фрагменти приче која се некад одвијала између "њега" и "мене"
(из које сам можда дошла до капије/полице коју си до тада већ и ти 

знала)
што све то, заправо, и јесте: решавала сам своје доживљаје мèста и
и тренутака, "нормалне оптике", хоризоната, амбијената, површина
и граница времена - све чиме сам филовала старе записе о другима
поздрав,
д.

ПОЧЕТАК ПЕСМЕ КОЈУ САМ СПЕВАЛА У ГЛАВИ АЛИ ЈЕ НИСАМ ЗАПИСАЛА

 све ће бити добро

СУМРАК ЈЕ НЕКИ

сумрак је неки, топли,
и камен одсјајно плав
прави пригодан заслон
бокору модрог волујка

ниже, уз реку, зелени
вилини коњици салећу
безбојни други пол.

и вода звонко оплакује 
обалу, као да је бистра.

ŠTO ĆE NAMA...TO

što će nama drugi svetski rat
što će nam prvi veliki? što će nam
balkanski ratovi - prvi i drugi, srpski
ustanci, nedavni sukobi i bune narodne
i one uskočke i hajdučke, demonstracije
protesti? šta treba da se uradi da ne bude to?
(2020)