повремени успутни записи + нека фотка или цртеж. све моје. има доста ствари из старих бележница, али како време одмиче, све више је директних уноса. неке стално преправљам, а неке замисли само запишем и оставим их какве јесу. не зато што сам њима задовољна, већ зато што немам воље да их поново ишчитавам.
субота, 11. фебруар 2023.
четвртак, 17. новембар 2022.
МОЈ ТАТА
у новом насељу, на периферији, сa фасадом
прсканом кречом и ломљеним кречњаком
биле тамно зелене или у окер-тону)
сви су се дивили том кристалном
сјају, понекад и завидели (а тек
за сунчаних дана!) што нису
и сами направили нешто
тако једноставно........
тако чисто...............
и просто..............
........................
...................
................
...hirofa?
2019
?
среда, 26. октобар 2022.
среда, 17. август 2022.
ОД ДАНАС АМАЗОНКА.COM
05:43:14:
Устала и чекала
Опрала зубе, умила се
Отишла у заход
Тек прднула
И мало пишкила.
Умила се поново и легла
И чекала. Требало је
Да искључим аларм
Но сад и не морам:
Оља и Далида су будне
Ћутимо. Да ли Далиди
Треба помоћ да устане. Не.
Покретне смо сада све
Било би добро да тако остане
И волела бих да ме овде врате.
05:50:23:
Главобоља. А рачунала сам
Да је вироза већ прошла.
Је ли рецидив long term covida19
или објава neoplasma malignum
mammae C509, non specificatum.
05:54:32:
Поделила синоћ бромазепам
На два дела и други део попила
Након првог буђења, тако да
Преспавала сам ноћ.
06:03:51:
Попила мало воде
Сестра каже да нисам смела
Ништа ми није
Речено - само синоћ
достављач хране рече
Да за мене вечере нема
Али да смем узети јогурт
Ко је требало да ми каже?
06:04:52:
О! Ово ми квари расположење
: под нож, под нож, ипак
Стижем у баналном комфору
Универзалне стрепње...
sms_1. avgust 2022.
понедељак, 11. април 2022.
ХАЈДЕ, ЗАРЕЦИМО СЕ
хајде зарецимо се сада
на искреност, да изрекнемо
невино то што нас ломи
зарецимо се, али тако да после
будемо ведри као у детињству
23. 9. 2020
четвртак, 31. март 2022.
КОГОД ДА СИ
који си ме нагнао
да склопим нову причу
о свету што клизи мимо
затвореног прозора.
уторак, 29. март 2022.
ЗЕЛЕНО
одаје почаст трави иза корица
похабаног издања иза изгубљене
воље и неразумевања баш тог
онда волела сам волта витмена
у старој држави и можда бих
могла поново га заволети ако
отворим корице са страхом
као некад можда би ме изнова
онај одавно скрајнут нерв унео
у занос отплаћеног времена.
22. 4. 2019
уторак, 15. март 2022.
______________________________________________COVID-19__________________________________________________
ни ти наредни сунчани дани
из краткорочне временске
прогнозе.
шта бих сад са њима
јесам ли раније знала
ових дана мора да је само
friendly подешени предзнак
претеће агорафобије или
клаустрофобичних демона
субота, 5. март 2022.
ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 2015-01-19
осамдесете године прошлог века
требало би по дифолту да су биле
најбоље године мог живота, можда
и најбоље године живота свих нас
што смо се кроз њих провлачили
онда. тада, понекад ми се чинило
да ће то можда постати - али нису.
поздрав за сада. д
субота, 8. јануар 2022.
_____________________________"ЗВОНЧИЦА"___________________________
моја драга
изненада, ево ме
како помишљам на тебе
јер сам се, ових неких дана
две деценије пре, мучила око
финалног реза своje "каријере"
сећаш се? спремала сам изложбу
- ја, "лауреата" -
и радовала се
шанси да изведем неку
неподоштину, можда са тобом баш
но "ти" си отишла, а "они" су хтели све
онда се мирим сa идејом да треба да урадим
и нешто више апропо моје сарадње са "њим"
да "лепше"
тако раскинем са прошлошћу и најзад
"церемонији проглашења" рачунајући да ћу тако
направити и "мој одговор свима", па да наставим
са својим приватним ратовима што је, уосталом, било
да нисам ни сама знала шта ће испасти од тога, осим што сам
хтела да по сваку цену у то некако уђу и моје композитне скице
ти фрагменти приче која се некад одвијала између "њега" и "мене"
(из које сам можда дошла до капије/полице коју си до тада већ и ти
што све то, заправо, и јесте: решавала сам своје доживљаје мèста и
и тренутака, "нормалне оптике", хоризоната, амбијената, површина
и граница времена - све чиме сам филовала старе записе о другима
поздрав,
д.
субота, 1. јануар 2022.
четвртак, 26. август 2021.
СУМРАК ЈЕ НЕКИ
сумрак је неки, топли,
и камен одсјајно плав
прави пригодан заслон
бокору модрог волујка
ниже, уз реку, зелени
вилини коњици салећу
безбојни други пол.
и вода звонко оплакује
обалу, као да је бистра.
ŠTO ĆE NAMA...TO
što će nam prvi veliki? što će nam
balkanski ratovi - prvi i drugi, srpski
ustanci, nedavni sukobi i bune narodne
i one uskočke i hajdučke, demonstracije
protesti? šta treba da se uradi da ne bude to?
(2020)
среда, 9. јун 2021.
4 ЧУД(н)А_24. 3. 1999
1
јутарњи неспретни гест и оловна чаша
пуца у слепом предсказању, усмрти још
друге две и све
се удену у
раскошну
фонтану. дијаманти
свуда! распршили се
по читавом стану. чудно! чудо је
баш!
на послу читав дан недогледан посао
(задат још јуче, као претња - са отказом
ионако у плану) ипак завршен, а после:
грозничаво скупљање личних ствари
(однекуд ту, чудно. колико их је само!)
3
у сумрак, пуних руку, на путу близу куће
са високог прозора главне (камене) поште
на главу пада чудно помазање: млаз
црне течности, неке слузи. пуна коса
откуда баш одатле? бљак. бљак. бљак
4
код куће, пак: одлагање туша - да ме смрт
(ха!) не затекне нагу. најзад закорак у каду
и прво тупо "труп" – баш чудан, неочекиван
звук. и опет: "труп", пригушено негде о земљу
(небо не видим - само суседни зид и мрак)
понедељак, 30. децембар 2019.
ФАМА ЗАВРЗЛАМА. САД
мој стари знанац са којим сам некада
док још и није био славан као сад
повремено сарађивала, но више
трошила сате, шибице, дуван
уз његове урнебесне приче
(и волела га к'о друга)
њега, који имађаше
тај изузетан дар
за сарказам и
за иронију
и сатиру
чак
-
сад
укину
наше fb
пријатељство
као одговор на мој
благо ироничан (али
са симпатијама срочен)
коментар - ваљда рачунајући
да нешто што није хвалоспев само
не приличи никако да буде посвећено
њему, тако неприкосновеној персони. сад.
среда, 25. децембар 2019.
уторак, 10. децембар 2019.
АПРОПО П. Х.
уитмена (а волела сам некад његове
епифаније унете у обична места)
више ме сада дирне какав клише
коме каткад посведочим и сама
као: ухваћена у контри бледог
месеца и хладног дисплеја
дана (видела сам једном
то на маријином лицу
и рекла јој како личи
на џеј ло) може то!
али кад изнова
прочитам:
"натраг у оскудни врт"
и даље:
"у лисним левцима вирка",
помислим да знам (не да разумем!) зато што сам једном
и сама, у дрском попонцу, у звонцима његовог белоцвета
(на падини код подвожњака, под џанариком чије плодове
смо још пре првих назнака зрења ми деца страсно крали)
отплакала свој први упад у непојмљиву хармонију сфера.
2019-07-11
субота, 30. новембар 2019.
ХА!
личила је на мона лизу.
у своје зрело доба, мој тата,
маихајловича
ејзенштајна.
rosanna.
када се родио, наш млађи брат
и пре него што је дошао
до нас filmski svet,
фордовог филма the horse soldiers
што је издаје унионистички colonel
заиста личи на мог брата
наше старе слике, изрекне у шали
да бисмо и сестра и ја, уз мало расвете
и нешто шминке, могле бити налик
на те ондашње диве: schiaffino,
rosanna, pier аngeli,
maria, anna...