АПРОПО П. Х.

не одговара ми сада нешто код волта
уитмена (а волела сам некад његове
епифаније уденуте у обична места)
више ме данас дирне какав клише
коме каткад посведочим и сама 
као: ухваћена у контри бледог
месеца првог сумрака и
хладног дисплеја дана
видела сам то онда
на маријином лицу
и помислила како
личи на џеј ло. може то!
али кад прочитам оно "натраг
у оскудни врт" и даље "у лисним
левцима вирка", помислим да знам! 
не зато што разумем, већ што сам једном
и сама, у дрском попонцу, у звонцима његовог
белоцвета (под џанариком чије смо плодове ми деца
са киселом страшћу брали још пре првих назнака зрења)
отплакала свој први упад у ту непојамну хармонију сфера.
 
2019-07-11