АПРОПО П. Х.

не одговара ми сада нешто код волта
уитмена (а волела сам некад његове
епифаније унете у обична места)
више ме сада дирне какав клише
коме каткад посведочим и сама 
као: ухваћена у контри бледог
месеца и хладног дисплеја
дана (видела сам једном
то на маријином лицу
и рекла јој како личи
на џеј ло) може то!
али кад изнова
прочитам:
"натраг у оскудни врт"
и даље: 
"у лисним левцима вирка",
помислим да знам (не да разумем!) зато што сам једном
и сама, у дрском попонцу, у звонцима његовог белоцвета
(на падини код подвожњака, под џанариком чије плодове
смо још пре првих назнака зрења ми деца страсно крали)
отплакала свој први упад у непојмљиву хармонију сфера.
 
2019-07-11