: СИВА, БЕЛА, СЕДА

ко је ова жена што у дворани огледала
упорно хода уз мене. понекад ми се свиди
али хтела бих да она мене не види и, ако већ хоће
да ме опонаша, волела бих да зна да ово нисам ја
- не она коју памтим.

не изгледају лоше те седе власи на њој, али

не желим да знам да су као моје. а волела сам
некад те боје: сива, бела, седа – па тежила сам томе!
свеједно, сад не волим то, ако не могу да бирам.

(само се још старе навике добро држе.
све друго је свело и пристајем на то
али ова жена са друге стране огледала
требало би да има и неки свој живот
да се не држи мене. тако невеселa)

2014-12-23