вратите се сад по своје
мисли моје растројене
разбибриго дај да благо
перје легне пусти бриго
то камење нек се слегне
и нек свет се тихо врти
око осе мимо мене неко
нека око своје у таласе сна
удене и отпева оно меко
нина-нена ни-на-на...
повремени успутни записи + нека фотка или цртеж. све моје. има доста ствари из старих бележница, али како време одмиче, све више је директних уноса. неке стално преправљам, а неке замисли само запишем и оставим их какве јесу. не зато што сам њима задовољна, већ зато што немам воље да их поново ишчитавам.
субота, 4. октобар 2025.
УСПАВАНКА_хумореска
НИЈЕ МЕНИ НИ ДО ЧЕГА... хуморескна нарицаљка над реком
није мени ни до чега
крају света нема лека.
није мени ни до чега
река тече, река чека.
не стижем ни до чега
има томе толког века
и ту пустош у изгледу
ова река са мном чека
јесте глупо али сада
могу само заплакати
над усудом овог града
и над реком која прати
мрак како нам лако пада.
све протиче - ја од сада
стару мантру понављати
нећу никад, никад, више.
(док не дође нешто друго)
петак, 3. октобар 2025.
НАТПЕВАВАЊЕ_народна
- гледао сам ластавицу што лепрша око гнезда
- гледала сам халат-ата како хита црном степом
- чекао сам рујну зору са руменим облацима
- чекала сам бледи месец да засија у смрекама
- слушао сам кукувију; гласала се из поноћи
- сањала сам рој делфина; ронили су дубинама
- чекао сам зенит сунца; сањао сам твоје лице
- плакала сам са звездама; успињала уз литице