вратите се сад по своје
моје мисли растројене
разбибриго дај да благо
перје легне - пусти бриго
то камење нек се слегне.
и нек свет се тихо врти
око осе мимо мене неко
нека око своје у таласе
сна удене и отпева меко
нина-нина, нина-нена...
повремени успутни записи + нека фотка или цртеж. све моје. има доста ствари из старих бележница, али како време одмиче, све више је директних уноса. неке стално преправљам, а неке замисли само запишем и оставим их какве јесу. не зато што сам њима задовољна, већ зато што немам воље да их поново ишчитавам.
субота, 4. октобар 2025.
УСПАВАНКА_хумореска
НИЈЕ МЕНИ НИ ДО ЧЕГА... хуморескна нарицаљка над реком
није мени ни до чега
има више од по' века.
није мени ни до чега
то већ зна и ова река.
није мени ни до чега
крају света нема лека.
није мени ни до чега
река тече, река чека.
и не стижем ни до чега
има скоро четврт века
сада пустош у изгледу
иста река са мном чека
јесте глупо али могу
мирно сада заплакати
над усудом овог града
и над реком која прати
мрак како нам лако пада.
све протиче, не вреди ми
стари ритам понављати.
неко други нек га следи.
петак, 3. октобар 2025.
НАТПЕВАВАЊЕ_народна
- гледао сам ластавицу што лепрша око гнезда
- гледала сам халат-ата како хита црном степом
- чекао сам рујну зору са руменим облацима
- чекала сам бледи месец да засија у смрекама
- слушао сам кукувију; гласала се из поноћи
- сањала сам рој делфина; ронили су дубинама
- чекао сам зенит сунца; сањао сам твоје лице
- плакала сам са звездама; успињала уз литице