ФАМА ЗАВРЗЛАМА. САД

тај
мој стари знанац са којим сам некада
док још и није био славан као сад
повремено сарађивала, но чешће
трошила време, шибице, дуван
уз његове урнебесне приче
(и волела га к'о друга) 
њега, који имађаше
тај изузетан дар
за сарказам и  
за иронију
и сатиру
чак
-
сад
укину
наше fb
пријатељство
као одговор на мој
благо ироничан (али
са симпатијама срочен)
коментар - ваљда рачунајући
да нешто што није хвалоспев само
не приличи никако да буде упућено њему
тако недвосмислено неприкосновеној персони
сад.

ЦВЕЋЕ & СМЕЋЕ

АПРОПО П. Х.

не одговара ми сада нешто код волта
уитмена (а волела сам некад његове
епифаније уденуте у обична места)
више ме данас дирне какав клише
коме каткад посведочим и сама 
као: ухваћена у контри бледог
месеца првог сумрака и
хладног дисплеја дана
видела сам то онда
на маријином лицу
и помислила како
личи на џеј ло. може то!
али кад прочитам оно "натраг
у оскудни врт" и даље "у лисним
левцима вирка", помислим да знам! 
не зато што разумем, већ што сам једном
и сама, у дрском попонцу, у звонцима његовог
белоцвета (под џанариком чије смо плодове ми деца
са киселом страшћу брали још пре првих назнака зрења)
отплакала свој први упад у ту непојамну хармонију сфера.
 
2019-07-11