ПЕТРОВА ПЕСМА (преузета без дозволе)*

Prosla je ponoc.
Idem do stana
Na 20 minuta setnje
Necu cekati tramvaj.
Ako naidje, mozda i uskocim.

Hladno je i kad dodjem kuci,
Kad upalim kompjuter
I kad napravim instant noodle
Pogledacu dio nekog od kineskih filmova
Koje sam gledao bezbroj puta.

Ostavicu sudje za sutra,
Iskljuciti kompjuter,
Oprati zube i otici na spavanje
(sve je to vrlo dosadno).

Mislim da ću usnuti brzo
I da cu mozda sanjati.
I da će san biti zanimljiv
I da ga necu zapamtiti.

*(Пресложила сам један сегмент из писма које ми је П. Ш. послао 14. јануара 2009. Волела бих да и сама испевам нешто овако)