МИ (свечана песма)

сад када нас више нема
лебде ли гордо и даље наше сени старим путевима?
хермана, керида, аурора! о, славни наши дани! они
што их једном створисмо и сањасмо их као вечност
што они и беху: застоји у времену док пролази време.
као оно код вирџиније, што нас затекне и онда сломи
и ми наш свет имале смо у тананом снопу светионика
што наслепо шаље сигнале нашој изгубљеној посади
- што смо ми - на импровизованој палуби, само лаком
пловном грађом сна одвојене од љубопитљивог мора.

о, имале смо ми наше тренутке за које мишљасмо
да ће трајати вечно, само због нас(!) и држе нас
и сад у ходочасном походу нашим прошлим временима.

(знам да памтиш. приземљена ауроро, орор, зоро,
знам хермана да си знала у свим својим ликовима ) 

2016-03-22