ЗДЕПАСТА ВЕНЕРА

никада је нећу поново дотаћи, тӯжим
притворно док слутим да безбедније је
стрепети у режњу рептила и знати да
није било ничег божанског у томе и да
никад нисам била вилендорфска венера
- у најбољем случају црно-бела сенка
идеалне мене са давног полароид снимка.

али и сад волим да пребирам по слојевима
похрањеним у тајном делу непромењене
мене и да замишљам да сам делиријум (чак
и despair!) из гејменове графичке поеме.
...

25. 02. 06

КОРИДОР УЗРОЧНОСТИ

чекајући прави живот пишемо исповести
знајући да о интими не можемо баш ништа
стварно рећи (можда ни о било чему), ипак
свако толико, понеко, у насумично мењаном
бесмислу открије песму, чудећи се: може ли
песма бити испевана без сећања на младост?

изглед ствари које долазе