(НА СИВО-БЕЛОЈ ЗЕБРИ)

донела сам своје срце довде
са милионима молекула што
кренуше сви заједно, не само
један од њих - мимо моје воље
сви.

и било би боље да нема тамо
ничега. да моје срце овде
не зна ништа о томе
о, заборављена ја!

и мрзим док пребрајам
док бројим, бројим све.
све што ће у следећи час стати.

ко да ми опрости
док питам се колико тачно
људи може ући у једно детињство

 ... колико очију је упало у моје
док губим се... док нестаје...

(verovatno, ali ne 2007)