(МИЛОСТ)

ево сад, однекуд, насред избледеле зебре
сећање израња на утеху твог наручја
на безбедну, изврнуту, слику неба
и грања кад се вас двоје с вечери
враћате кући са нама децом - са мном
на твојим рукама, слатко уморном
од безбрижног трчкарања, неизгубљеном
у рано јутро на пешачком прелазу
непремореном од стрепњи и одлагања...

2012-12-13