(ДИМ_ИЛИ_II)

једном пред крај живота кад
будем имала све пред собом
све учињено и све пропуштено
све што сам икада показала и
што сам пред другима крила
сешћу, запалити цигарету и
загледана у паперјаста крила
филозофирати о времену -
расипно пуштајући да реално
време својим током тече.

али сада (док по разнобојним
клобуцима добује летња киша и
заобилазе ме нестрпљиви људи
(колона, углавном, девојака и младића)
хоће ли ми тада ишта значити
ова шетајућа слика смрти
на леђима тог момка - нечијег драгана
што ускаче на задњу платформу двојке
на пешачком прелазу
код калемегдана?

2008-06-20