(СУМЊА)

видела сам их у својим најстрашнијим сновима
што водили су ме у сусрет прошлим ратовима
видела сам их у збеговима и склупчане у патњи
под мостовима и покрај надвожњака
на магистралним путевима

и видела сам потом њихова стварна страдања
и праву тугу, и лажну самилост, кајања и она
накнадна и неприкладна препознавања туђих
патњи, поентираних у потресним причама
на страницама сензационалистичких издања

(и сад сумњу једино имам да можда нисам
- да можда сам и сама лажно саосећала
да све су то биле сенке умишљаја, утваре
за утеху, за накнадна оправдања)