кренимо даље и ми, низ пут, крај споменика из детињства
уз степеништа, ка зачараним вртовима и тами. и сетимо се:
не мрамора, већ меких травнатих кућа и хладног даха оне
(неименоване) госпе са два црна хрта, натприродно сјајна
(и поново прочитајмо, давно, из заборављених разлога у
стари нотес, уписане речи: "монада", "временска сфера"...
или оно непојамно, "ох рајна, рајна, рајна!")
2013-04-05
уз степеништа, ка зачараним вртовима и тами. и сетимо се:
не мрамора, већ меких травнатих кућа и хладног даха оне
(неименоване) госпе са два црна хрта, натприродно сјајна
(и поново прочитајмо, давно, из заборављених разлога у
стари нотес, уписане речи: "монада", "временска сфера"...
или оно непојамно, "ох рајна, рајна, рајна!")
Нема коментара:
Постави коментар