УСПАВАНКА_хумореска

вратите се сад по своје
моје мисли растројене 
разбибриго дај да благо 
перје легне - пусти бриго 
то камење нек се слегне.

и нек свет се тихо врти 
око осе мимо мене неко 
нека око своје у таласе 
сна удене и отпева меко
нина-нина, нина-нена...

НИЈЕ МЕНИ НИ ДО ЧЕГА... хуморескна нарицаљка над реком

није мени ни до чега
има више од по' века.
није мени ни до чега
то већ зна и ова река.

није мени ни до чега 
крају света нема лека.
није мени ни до чега
река тече, река чека. 

и не стижем ни до чега
има скоро четврт века
сада пустош у изгледу
иста река са мном чека

јесте глупо али могу 
мирно сада заплакати 
над усудом овог града
и над реком која прати 
 
мрак како нам лако пада. 
све протиче, не вреди ми
стари ритам понављати.
неко други нек га следи.

НАТПЕВАВАЊЕ_народна

- гледао сам ластавицу што лепрша око гнезда
- гледала сам халат-ата како хита црном степом

- чекао сам рујну зору са руменим облацима
- чекала сам бледи месец да засија у смрекама 

- слушао сам кукувију; гласала се из поноћи 
- сањала сам рој делфина; ронили су дубинама

- чекао сам зенит сунца; сањао сам твоје лице 
- плакала сам са звездама; успињала уз литице

ПЛЕСАЧИ НА ГРОБОВИМА!

добар наслов би то био за ону моју стару песму 
сад када смо код б јуче је м рекла да је на тевеу
гледала емисију о њему и расположено причала
да је сада схватила његов значај за ову средину
раније није мислила о томе а ја нисам задржала 
разговор у правцу којим би ми то појаснила боље
зато што сам упала у замку своје нове фиксације
како данас више нема обичних грађанских лица. 

2005-12-04

***

СВЕЧАНA ПЕСМА

нема више

нових прича

ту смо још. на

одморишту

само
срча
крш

и 

со

ОНА

само
хода
носи 
своје
тело 
уз музику
из слушалица
косу дарује ветру 
завитлане праменове 
каткад задене иза ува 
као уздарје знатижељним
погледима из мимохода 
на мосту 
и хода 

ИЛИ

као када на сунчан зимски дан у дворишту
секиром цепнеш одебљи пањ и покупиш 
цепанице и унесеш све и иверје у кућу 
брзо затвориш врата за собом уредно 

сложиш нарамак у сандук и убациш 
добар комад у гротло горионика и седнеш 
поред пећи на троножац с миром као да је 
на овом свету управо урађено нешто добро. 

2021-04-29_TMG

као кад смо кренули на ходочашће 
запису у камену и кад смо стигли 
до тог бедема давно урушеног па 
разграђеног и саграђеног поново

док сам те са зебњом пратила и 
снимала твој пажљиво одмерен
ход, стрепећи хоћемо ли га наћи
и нашли га на истом месту. тада 

док си меко ударао голим дланом
о камен забележила сам твој глас
не превише јак али одлучан глас
којим си вас свечано призивао 

и кад смо се враћали слушала сам 
твоје ћутање док захвално миран 
пребираш друга сећања и планове
за још ходочашћа, на која смо...

као и некада, раније, ишли. и после. 

ПРЕПОРУКЕ...

утешност боја
географских карата
старог познатог света
али и старачку живахност  
(као да сте у добрим годинама) 
избегавати. и: слике добрих места 
која сте, некад, у доколици, обилазили
и која више не постоје. 

или:
све узети као ersatz  
за нове очигледности. 

СВЕСВЕТ

и:
вода тече као да
има времена; сунце
зрачи као да је
нацртано.

(27.7.2020)

ЗЕМЉА НИЈЕ

земља се не врти око своје осе.
небом плове друга сазвежђа.
зидови дишу пепео-песком.
сабласни створови клизе
клизним степеништем.

у савршеном миру
нешто се догађа.
не догађа се.
моје место 
није овде.  
ја сам
ту.

док
меко 
шкрипи
песак кроз
невеште мреже 
збуњених паукова.

и тихо цвиле златне нити:
цингили, цингили, цингили-ли.

(ШТА БИХ ДАНАС, МОЖДА, РЕКЛА ЗОРИЦИ Л.Б.)

да сам раније читала твоје песме,

(да их ниси крила)

рекла бих ти да их разумем зато што ћу

једног дана прочитати хандкеову

"песму-

литанију.причу-монолог-дијалог, итд.3"

из његове драме "зашто кухиња?"

да си сада овде можда би се чудила

о чему говорим кад кажем (а ни сама

себи не умем да објасним зашто)

да

док читам ту чудесну "песму-литанију.

причу-монолог-дијалог, итд.3" - да

чујем твој глас. и да замишљам како

и ти би тако допевавала своје песме

(ако би имала своје време).

да си ти.

да си ти данас жива и да још пишеш песме

рекла бих ти да их чујем кад изнова

прочитам некa местa из "раног одласка"

силвије плат,

премда ти

можда мислиш да немаш везе са њом.

(поезије тōк - тек)

да си ти имала времена, да смо знале,

бисмо ли и сада причале о хелдерлину?

сећам се како сам те са дивљењем слушала кад си у заносу говорила о новалису и лотреамону

првих дана нашег пријатељства; и како си, када смо се последњи пут виделе, код мене читала дејвида

фостера

воласа

и ниси прихватала његову бруталност?

да смо имале времена... да сам знала. да знам...