ПОНЕКАД ЛЕПО МОЖЕ БИТИ ЛЕПО_типкарска песма

ponekad sve bude isto kao ponekad pre ponekad raspadne se sve ponekad ude isto kao nekad (elio đaci našla on) haha beli oblacinaplavom nebu sonda se raspadne sve usivilu nadolazeće miše ponrkad lepo može biti lepo

УСПАВАНКА_хумореска

вратите се сад по своје
моје мисли разигране  
разбибриго дај да благо 
перје легне - пусти бриго 
то камење нек се слегне.

и нек свет се тихо врти 
око осе мимо мене неко 
нека око своје у таласе 
сна удене и отпева меко
нина-нина, нина-нена...

НИЈЕ МЕНИ НИ ДО ЧЕГА... хуморескна нарицаљка над реком

није мени ни до чега
има више од по' века
није мени ни до чега
и то ништа нека чека

није мени ни до чега 
до вечности има лека
није мени ни до чега
апотека нек још чека 

није мени ни до чега
нека дан мирно мине
није мени ни до чега 
па ни до отпремнине

и не стигох ни до чега
има више од по' века
па празнина у изгледу
нека чека, нека чека

све је глупо али могу 
мирно сада заплакати 
над усудом овог града
и над реком која сјакти
 
и над мраком који следи
све пропада и не вреди 
све те фразе што постоје 
ко би сада да их следи

НАТПЕВАВАЊЕ_народна

- гледао сам ластавицу што лепрша око гнезда
- гледала сам халат-ата како хита црном степом

- чекао сам рујну зору са руменим облацима
- чекала сам бледи месец да засија у смрекама 

- слушао сам кукувију; гласала се из поноћи 
- сањала сам рој делфина; ронили су дубинама

- чекао сам зенит сунца; сањао сам твоје лице 
- плакала сам са звездама; успињала уз литице

ПЛЕСАЧИ НА ГРОБОВИМА

плесачи на гробовима  добар наслов би то био за ону прастару песму 
а када говоримо о Б М је јуче рекла да је гледала ту теве емисију о њему
и расположено је објашњавала како је тек тада схватила његов значај
за нашу средину а да раније није мислила о томе нисам била прибрана 
да задржим разговор у правцу који би ми појаснио ствар упала сам 
у замку своје нове фиксације да данас нема обичних грађанских лица

2005-12-04

СВЕЧАНA ПЕСМА

нема више
нових прича
ми још смо ту 
на одморишту
крш и со
и срча.

ОНА

она носи своје тело 
у ритму своје музике
дарује дугу косу ветру
повремено је прстима 
задене иза ува у ритму 
знатижељних погледа

у мимоходу она хода 

ИЛИ

као када на сунчан зимски дан у дворишту
секиром цепнеш одебљи пањ и покупиш 
цепанице и унесеш све и иверје у кућу 
брзо затвориш врата за собом уредно 

сложиш нарамак у сандук и убациш 
добар комад у гротло горионика и седнеш 
поред пећи на троножац с миром као да је 
на овом свету управо урађено нешто добро. 

2021-04-29_TMG

као кад смо кренули на ходочашће 
запису у камену и кад смо стигли 
до тог бедема давно урушеног па 
разграђеног и саграђеног поново

док сам те са зебњом пратила и 
снимала твој пажљиво одмерен
ход, стрепећи хоћемо ли га наћи
и нашли га на истом месту тада 

док си меко ударао голим дланом
о камен забележила сам твој глас
не превише јак али одлучан глас
којим си вас свечано призивао 

и кад смо се враћали слушала сам 
твоје ћутање док захвално миран 
пребираш друга сећања и планове
за још ходочашћа, на која смо...

као и некада, раније, ишли. и после. 

ПРЕПОРУКЕ...

утешност боја
географских карата
старог познатог света
али и старачку живахност  
(као да сте у добрим годинама) 
избегавати. и: слике добрих места 
која сте, некад, у доколици, обилазили
и која више не постоје. 

или: све узети као ersatz  
нових очигледности. 

СВЕСВЕТ

и:
вода тече као да
има времена; сунце
зрачи као да је
нацртано.

(27.7.2020)

ЗЕМЉА НИЈЕ

земља се не врти око своје осе.
небом плове друга сазвежђа.
зидови дишу пепео-песком.
сабласни створови клизе
клизним степеништем.

у савршеном миру
нешто се догађа.
не догађа се.
моје место 
није овде.  
ја сам
ту.

док
меко 
шкрипи
песак кроз
невеште мреже 
збуњених паукова.

и тихо цвиле златне нити:
цингили, цингили, цингили-ли.