да сам раније читала твоје песме,
(да их ниси крила)
да смо имале времена... да сам знала.
да знам...
рекла бих ти да их разумем зато што ћу
"песму-
литанију.причу-монолог-дијалог, итд.3"
из његове драме "зашто кухиња?"
да си сада овде можда би се чудила
о чему говорим кад кажем (а ни сама
себи не умем да објасним зашто)
да
док читам ту чудесну "песму-литанију.
причу-монолог-дијалог, итд.3" - да
чујем твој глас. и да замишљам како
и ти би тако допевавала своје песме
(ако би имала своје време).
да си ти.
да си ти данас жива и да још пишеш
песме
рекла бих ти да их чујем кад изнова
прочитам некa местa из "раног одласка"
силвије плат,
премда ти
можда мислиш да немаш везе са њом.
(поезије тōк - тек)
да си ти имала времена, да смо знале,
бисмо ли и сада причале о хелдерлину?
сећам се како сам те са дивљењем слушала
кад си у заносу говорила о новалису
и лотреамону
у освит нашег пријатељства;
и како си, када смо се последњи пут
виделе код мене, читала дејвида
фостера
воласа
и ниси прихватала његову бруталност?
