_____________________________"ЗВОНЧИЦА"___________________________

драга к.
моја драга
изненада, ево ме
како помишљам на тебе 
јер сам се, ових неких дана
две деценије пре, мучила око
финалног реза своje "каријере"
сећаш се? спремала сам изложбу
- ја, "лауреата" -
и радовала се
шанси да изведем неку
неподобност, можда са тобом баш 
но "ти" си отишла, а "они" су хтели све 

читаву годину пре планираног рока! a ja!
онда се мирим сa идејом да треба да урадим
и нешто више апропо моје сарадње са "њим"
да "лепше"
тако раскинем са прошлошћу и најзад 

 "им" дам задовољење за неодржани говор на
"церемонији проглашења" рачунајући да ћу тако
направити и "мој одговор свима", па да наставим
са својим приватним ратовима што је, уосталом, било 

можда све друго што сам до тад урадила. а цела је истина
да нисам ни сама знала шта ће испасти од тога, осим што сам
хтела да по сваку цену у то некако уђу и моје композитне скице
ти фрагменти приче која се некад одвијала између "њега" и "мене"
(из које сам можда дошла до капије/полице коју си до тада већ и ти 

знала)
што све то, заправо, и јесте: решавала сам своје доживљаје мèста и
и тренутака, "нормалне оптике", хоризоната, амбијената, површина
и граница времена - све чиме сам филовала старе записе о другима
поздрав,
д.

ПОЧЕТАК ПЕСМЕ КОЈУ САМ СПЕВАЛА У ГЛАВИ АЛИ ЈЕ НИСАМ ЗАПИСАЛА

 све ће бити добро