пре тридесетак година једна је катарина г.
(коју сам баш волела док је у happy gallery
радила са нама) отишла са момком
у аустралију и отуда на адресу галерије
слала духовите поштанске карте са
дописаним именима оних којих се сећала
и рачунала да исти ти и даље губе време
на овом месту култном, тада. моје име
није бивало на њима и помишљала сам
да то и није вредно помињања. тада.
и годину дана од њеног одласка, без
духовитих опаски, имена, без порука,
на адресу галерије стиже дописница
са сликом коале и са описом (на реверсу)
њених "социјалних" навика. и без имена
пошиљаоца. најзад! ова је само за мене
сећам се како сам се радовала. тада.
(коју сам баш волела док је у happy gallery
радила са нама) отишла са момком
у аустралију и отуда на адресу галерије
слала духовите поштанске карте са
дописаним именима оних којих се сећала
и рачунала да исти ти и даље губе време
на овом месту култном, тада. моје име
није бивало на њима и помишљала сам
да то и није вредно помињања. тада.
и годину дана од њеног одласка, без
духовитих опаски, имена, без порука,
на адресу галерије стиже дописница
са сликом коале и са описом (на реверсу)
њених "социјалних" навика. и без имена
пошиљаоца. најзад! ова је само за мене
сећам се како сам се радовала. тада.