КАСНА ПОСЕТА

о, само ми не понављај како о лову 
ниси знао ништа и како си ликовао
кад је неко узвикнуо 'браво' што си
из прве устрелио дивљу мачку. боље
да си по ко зна који пут поновио ону
тужну причу момачку! о, младости!

и, замисли! па ништа ниси знао
о еминој башчи! ни златнику у чевре
што ишао је уз њу; и не сећаш се
ни тајних завера што смо их ковали
по кућарама под буковиком и под
буком скаче воде; да си, бар, имао, о!

нову причу, са гробља пра-предака
на коме никада нисам била (покрај
напуштене дубироге и црног мочила)
па да се, са отменом госпом што је
нашег стрица маестрално покосила
у мом пророчком сну - уденем и ја!

само! само! тако мучно ми је било
о! то хвалисање како си срећно(!)
из прве, устрелио ову препарирану
звер, што понад суздржаних осмеха
у тами отменог огледала, тупо прати
гестове и ритуале позних одлазака.

(У НЕСАНИЦИ, НАГЛАС)

читала сам синоћ (у несаници
наглас) хелдерлина. архипелаг!

у преплитању мита и бунила
о узвишеном оплакивању хриди
постојаних. и мислила о морима.

и о праисконској трави што на
путевима старим, од детињства
напуштеним, још и сада ниче
под муклим батом незнанца.