_____________________________Д(И)Т(И)Р(АМБ)_____________________

1979-е или 80-е, те једне године
на врбнику код книна, док данима сам
фарбала крила великих колских вратница
учинило ми се да сам ушла у суштину
елементарних слика драгољуба тодосијевића
раше (сада већ прослављеног дтр-а)
иако су његове слике имале изглед
насумично размазаног хлебног теста
а моји уредни потези четком (у танком
намазу, без контура) могли бити ближи
минимал арту, хардеџу, или сипорт/сирфас
сликарима (нити трага на њима није било
од експресионизма: боја је код мене била
светлосива и ни у најмањим назнакама
није било геста) свеједно, било је то
просветљење: раша - не, није то
метафизичка злоба, зловоља
то је врхунска марљивост
сервирана у вриштећем
целофану дечачког
цинизма.

ПЕСМА_НЕ

у крајњој изнудици и
потпуној збуњености
урадила сам и нешто
мало добрих ствари...