ЕХ

симпатичне су ми некад биле те женице
са сређеним фризурама од проређене косе
у коју локну уденуте - да направи се варка.
-
волела сам их са разумевањем, са страхом
да би другима могле бити смешне, премда
мишљах, да за себе такву никада не бих
имала симпатија. никада, никада, никада!
-
а погледај ме сада: косица танушна
уредно подшишана. ех, моја старка!
(срећом, скоро сваки прамен некамо
вуче: и све се поквари на ветру).

АКО СЕ СЕТИМ

kад на крају предграђа, иза маскирне живице
осетим воњ штале и свињског обора који ми
на суво смиље замирише... или кад, недалеко
од давно напуштеног тора, између грумења
земље и шљунка, разазнам брабоњак и онда
помислим на скарабеја...кад под нехотично
изврнутим каменом пробудим кишну глисту
...
ако се сетим... могла бих поново бити онде
где не могу бити. и могла бих се радовати
оскудној трави уз плочник, под снегом
што копни на осунчаној страни, листању
селена и наговештају кадифиног цвета...
и реском мирису овлаш дотакнутог листа
рајчице. и још (ако се сетим) давно ишчезлог
отменог даха ноћне фрајле у башти
(која је моја)